Srpski festival svetske muzike uspostavio je saradnju sa poznatim festivalom Transform - Trondheim World Festival.

Transform - Trondheim World Festival se održava jednom godišnje u Trondhajmu, trećem po veličini gradu Norveške.

Transform se uvek održava u 44 nedelji u godini i slavi Trondhajm kao multinacionalni i multikulturološki grad.

Pored koncerata, u sklopu Transform festivala organizuju se izložbe, seminari, sastanci, radionice, specijalni programi i svi oni uključuju ljude gotovo svih životnih dobi.

Cilj Transform festivala je da inspiriše publiku da postane radoznalija po pitanju razlika među grupama, da pokuša da se oslobodi predrasuda i da u isto vreme bude inspirisana lepotom koja nas okružuje.

"Želimo da sarađujemo sa festivalima širom sveta i da razmenjujemo znanja i iskustva iz muzike i umetnosti. Srpski festival svetske muzike je jedan od naših partnera i na tome smo im veoma zahvalni", izjavila je Hill-Aina Steffenach, generalni direktor Transform festivala.

Ovim putem se i mi zahvaljujemo našem novom partneru, festivalu Transform i nadamo se da će naša saradnja izroditi mnoge zajedničke projekte.

Više o samom festivalu Transform možete pročitati na njihovom zvaničnom sajtu: transform.no

U susret šestom "Srpskom festivalu svetske muzike" rešili smo da vas podsetimo na muzičare iz Gornjeg Milanovca koji su ostavili neizbrisiv trag u svetu muzike.

Tomislav Aleksić (1928-1995.)

Jedan od Milanovačkih muzičara koji je svojim muzičkim talentom, kulturom i znanjem obišao mnoge kontinente. Bio je obrazovan muzičar, završio je Višu muzičku školu. Profesionalno je svirao klavir i harmoniku. Mnogi kažu da je u porodici naučio veoma dobro da svira cimbalo. Svirao je koncertni klavir na prekookeanskim brodovima i na balovima u svetski poznatim muzičkim dvoranama. Muzikom je osvojio Španiju, Belgiju, Francusku, Austriju, Mađarsku...

Sarađivao je sa poznatim muzičarima iz Džipsi džez muzičkog žanra, mađarskim ciganima, što ga je dovelo do vrhunca slave. Poznato je da je odlično svirao klasičnu muziku na klaviru, ciganski džez, šansone, evergrin, mađarsku i rumunsku cigansku muziku.

U tadašnjoj Jugoslaviji dobio je ponudu da bude profesor muzičkog u Domu kulture u Gornjem Milanovcu. Odbio je taj položaj iz nepoznatih razloga.

Sa putovanja je ciganima donosio note poznatih inostranih kompozicija čime je cigansku muziku obogatio svetskim stilom.

I dan danas se u ciganmali priča da je bio pravi gospodin. Prvi je dovezao strani auto u Ciganmalu.

Od njegovih korena potiču Gipsy Aleksići. On je otac Đorđa Aleksića basiste benda.

Dule Todorović - Tetala (1931-1995.)

Jedan od najpoznatijih harmonikaša u Jugoslaviji. Svirao je evergreen, šansone i jazz. Improvizujući i interpretirajući muziku na svoj način, kreirao je cigansku svetsku muziku. U muzici je ostavio neizbrisive tragove. Note poznatih kompozicija je sam improvizovao i zapisivao. Veliki broj učenika harmonike i danas koristi njegove akorde, skale koje je razradio i ugradio u mnoge interpretacije, u poznate balove i koncerte.

Pred kraj života RTS (Radio televizija Srbije) je zabeležila njegov dugogodišnji rad, kao i zanimljive priče iz muzičkog zivota.

Legendarna je i poznata izreka o harmonikašu Tetali: "Kad on zasvira zvuči kao simfonijski orkestar". Imao je mnogo prijatelja u muzičkom svetu, a samo par kolega koji su mogli da mu pariraju u muzičkim interpretacijama.

Dušan Nestorović - Žaba (1929-2005.)

Dušan je bio jedan od najškolovanijih muzičara u Gornjem Milanovcu. Većina milanovačkih muzičara je od njega učila da čita note.

Svirao je niz instrumenata: klarinet, saksofon, trubu, bass gitaru, ritam gitaru, klavir i bunanj.

Da je na svakom od navedenih instrumenata bio vrhunski majstor i da je bio pravi profesionalac u svom poslu, dokazuje njegova muzička biografija.

U to vreme (do 1961. godine) izdavan je i svetski poznat časopis "Metronom". Izlazio je jednom mesečno. U njemu su bile zabeležene note svetski poznatih kompozicija. Dan kada časopis dolazi u Milanovac, je dan kada se mnogi muzičari skupljaju kod Dušanove kuće, da im on te note rastumači i odsvira kompozicije. Mnogi su pamtili i improvizovali, a većina njih je naučila da čita i zapisuje note uz njegovu pomoć.

Važio je i za jednog od najlepših muzičara. Mnogi su ga poredili i sa poznatim filmskim zvezdama. Bio je šarmantan, kulturan i prefinjen gospodin, uvek par koraka ispred svog vremena.

U tadašnjim muzičkim sastavima bio je najkorisniji član i pravi prijatelj. Ukoliko je neki muzičar odsustvovao sa nastupa, ili gubio koncentraciju (alkohol), Dušan bi ga zamenio, pa bi nastup publici bio još zanimljiviji.

Za njega su vezane mnoge legende iz milanovačke Ciganmale.

Ljubomir Vuletić - Pikan (1920-1986.)

Nadaleko poznat violinista. Mnogi ga pamte po toplom zvuku violine, savršenoj tehnici, tačnosti u muzici, odličnim improvizacijama u jazz, evergren i ciganskoj muzici.

Svojim izgledom i oblačenjem je odavao utisak visokog funkcionera, i il gospodina iz kraljevske porodice. Iza sebe je ostavio mnoga muzička dela,veliki broj učenika, mnoge odsvirane koncerte i balove.

Poznato je da je posedovao veliki broj violina i preko 100 različitih odela, jer je muziku doživljavao profesionalno, ali i kao umetnost, ljubav i veliki dar od Boga.Posle njegove smrti najbolju violinu nasledio je njegov sin. Trenutno se ta violina se nalazi u jednom muzeju u Kanadi. Ta violina je jedan od unikata čuvenih Stradivarijusa.

I za njega su vezane razne šaljive priče i legende.

Bio je poznat po svojim odelima, cipelama i po zavidnoj pedantnosti. U tome je imao pomoć. Posle svakog nastupa njegova supruga Mara ga je čekala u kaljavom sokaku koji je vodio do milanovačke Ciganmale. Mara bi ga na leđima odnela do kuće, kako ne bi ukaljao belo odelo i lakirane cipele.

Poznato je da je svaku kompoziciju svirao bez ijedne greške. Dovoljno mu je bilo samo jednom da čuje kompoziciju i da je odsvira na violini.

Bio je izuzetno harizmatičan. Violinom je umeo da nasmeje coveka, ali i da ga rasplače.